| Razgovor dvoje zaljubljenih |
| Autor Miloš Milošević | |
| Wednesday, 02 May 2007 | |
|
Na staroj i oronuloj klupi, u mračnom delu jednoga parka, gde je ljubav počela da pupi kad beše priznata želja žarka, sedelo je dvoje zaljubljenih i vodilo razgovore neke, srca svetlih, čistih i iskrenih snivajući oblake daleke, kako zajedno na njima plove na ono mesto što se Raj zove. "Od sveg cveća najlepša je ruža svaki drugi cvet pred njom uvene, ruži ružu moje srce pruža, simbol večne ljubavi, vatrene. Mnogo pre mene su zaljubljeni cvećem naklonost pokazivali, rečima čija muzika pleni poneki poljubac prizivali. Ruža je sad znak ljubavi moje što pored mog želi srce tvoje." "Prihvatam ružu, taj ljubavi znak, ali znaj ovo što ću ti reći: dok me greje tvoje ljubavi zrak kraja neće biti mojoj sreći; svejedno je li ruža il' kamen što je od tebe ljubav mi znači, u srcu iznova pali plamen koji k'o ogromno Sunce zrači. Jednaki su i ruža i kam goli ako su od nekog ko se voli." |
| < Prethodno | Sledeće > |
|---|
