Franko je strašno patio. Bio je zaljubljen u Loru. Upravo je saznao da se verila za jednog mornara. Franko je bio ubeđen da su sve najbolje žene već uzete. Eto, pre Lore je voleo Bjanku, koja je sad žena onog oficira. Franko je bio očajan.

Tešili su ga drugovi, "Na svetu ima još žena."

Franko je poslušao savet. Išao je u strane zemlje da pronađe svoju ljubav. Baš kad se zaljubio u Lornu, otkrio je da su je roditelji verili za bogatog bankara. Franko je posumnjao da je pod strašnom kletvom. Eto, pre Lorne je bio susreo Blanku, koja je sad popadija.

Franko je bio očajan.

A onda je jednog dana čuo za gospodina Smolea i njegov neobični zanat. Gospodin Smole je, naime, proizvodio ljude. Franko se raspitao za cenu i odmah počeo da skuplja novac. Želeo je da naruči za sebe najluksuzniji model, rešen da za sebe stekne ženu.

Drugovi su ga otpisali. "Poludeo je, ljubav ne može da se kupi!"

Gospodin Smole je na to samo frknuo. "Gluposti, naravno da može, ali ovde se ne radi o tome. Ja ne prodajem ljubav. Ja proizvodim ljude." Predao je Franku ljupku brinetu, sveže ofarbanu i mirisnu kao jutro.

"Ženu je najteže sačuvati...", reče šegrt Vanja, i dobi ćušku.