| Demon vetra |
| Autor Đuro Kosanović | |||||||||
| петак, 18 мај 2007 | |||||||||
|
У разна времена је носила другачија имена. Срби су је поштовали из страха. Док је певала стварала је нежни лахор који је миловао чобане и чобанице у љубавном загрљају. Када је била тужна свирала је сетне мелодије, а ветар, њено чедо, играо се растерујући капи кише. Љута је била обично зими. Тада је шибала по ливадама, шумама, крововима кућа. Људи су се крили и молили се. Срби су је звали Ћорава Анђелија. Ретки сведоци су тврдили да је то била баба, која је носила повез преко једног ока. Била је обучена у црно, дуге седе косе, избразданог лица од старости. Старији, а мудрији људи су викали да се родила мало после настанка времена. Вековима и миленијумима је дувала, стварала ветрове, оркане и торнада, а онда је дошао двадесети век, људи су престали да верују у Њу. А она се хранила њиховим веровањем. Почела је да слаби, да губи снагу и моћ. Повукла се у непознату планину, далеко од људи, заробила је саму себе у један стари бор. Он је био њен пријатељ од настанка, туговао је вековима на месту где ливада прераста у шуму. Ту и сада спава. А ко ли сада прави ветрове?
© Ђуро Косановић, 2007.
3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved." |
|||||||||
| < Prethodno | Sledeće > |
|---|
