| Noćas |
| Autor Marjan Milanov | |
| Monday, 09 August 2004 | |
|
Nocas cu biti zvezda koja jase tamnim valovima neba. Tesicu sebe svojom visinom bezbrojem istih na domaku svoda. Gledacu dole I videti tebe kako mirno sanjas jednu zutu zvezdu. Nocas cu biti vetar koji se rasipa putevima ceznji. Mirisom cu ruze milovati tebe I praznim strahom ispuniti noc. Ako si tuzna ti nocas placi, jer nocas cu biti suza koju lijes iz ociju nade. Niz obraze meke dodirnucu ti usne I stopiti se s njima k’o prolecni sneg. Nocas cu biti lopov koji srce ti krade. Uhvati me na delu I zauvek u srcu zatvori. Nocas cu hodati pustinjom koja u meni ubija sve. I dok mi zar izgara usne cucu tvoj glas kao zubor vode koja me jedino spasiti moze. Nocas cu biti ptica koja besciljno tumara po noci I svoju pesmu peva ambisu tudeg mraka. Nocas cu biti tuga koja izeda mi srce. Nestacu.Ici cu daleko sve dok ne prevarim celjusti zaborava da me zauvek progutaju. Nocas cu biti noc koja se sepuri svuda oko tebe. Nemoj da me prespavas, jer nocas cu biti...ma bicu sve osim sebe samog, jer ja sam rob ove noci koga stezu okovi nemoci da ucini bilo sta, osim da nocas - sanja. ©2004 Marjan Milanov, Maxa |
| < Prethodno | Sledeće > |
|---|
