I nadam se hrabrosti
- a osecam strah,
I bilo je tako cvrsto
- a sada je prah.

I svanula je zora
- a jos uvek mrak,
I na nebu sija sunce
- a ne vidim ni zrak.

I pala je kisa
- a tu je prasina,
I toliko buke
- a takva tisina.

I toliko hrane
- a sve pomori glad,
I svi juce rodeni
- a niko od nas mlad.

I toliko pameti
- a sve tako glupo,
I toliko toga odbacujemo
- a placacemo ga skupo.

I na dohvat nam je ruke
- a nije nam blisko,
I letimo visoko
- a pascemo nisko.

I brinemo za druge
- a ne za bliznjeg svog,
I svuda toliko vere
- a umro je Bog.

©2004 Marjan Milanov, Maxa