Док вино капље у ритму румбе,
и мирис свећа тихо језди међу нама,
далеки одјеци потсећају ме на тебе,
али тебе нема више, она сад је ту.

Гледам очи њене док мењају боје,
док кораци носе је са светла у сену,
дубоко у себи тражим на њој нешто твоје,
али тебе нема више, она сад је ту.

Тебе нема, она је ту,
зашто сећањима, варам њу?
Реци ми реци, вештице,
каквом магијом држиш моје срце?
Зашто горим, дубоко у срцу свом,
када спојен сам, сада са њом?

Док звезде трепере у ритму румбе,
и звуци гитаре губе се далеко у мраку,
у мом срцу још је живо сећање на тебе,
али тебе нема више, она сад је ту.