Поглед један само,
покрет руке, ума,
а већ све десило се тамо,
где давно смо једном били,
где већ смо изгубили.

Где разум нестао је сада,
питам се окружен сликама,
сликама пређашњих јада,
што опет су пред очима,
док бежим пред страхом.

И само страх од времена остаје,
више ништа до лудила,
само то поред смрти преостаје,
али зар смрт није донела то све?
И остаје само да питам се...

©2004 Никола Буљ