|
Autor Đorđe Petrović
|
|
Monday, 28 May 2007 |
|
Strana 14 of 17 - Dođavola sve njeno i svi ti kretenski saloni.Reče Mladić i demostrativno napusti prostoriju. Sluga je pokornu ćutao iako je u njemu rasla briga za to krhko ždrebe koje se svojeglavo zaleće u daljinu. Brinuo je za Mladića, jer ipak Fornond je voleo svog mladog gospodara.Sa ulaznih vrata se još jednom začu poletno-Odlazim!da bi potom nastupio prvo prigušen, a zatim sve glasniji smeh.Mladić utrča u kuću, pa zatim u sobu pocrveneo u licu sklopivši stidljivo svoje bele šake preko prepona. Mislim da takvog životnog elana više nigde nećete naći. - Ipak, gospodaru, reče Fornond jednoličnim tonom kao da se ništa nije dogodilo - - Ipak mislim da bi bilo poželjno da se prvo obučete. Mladić pokunji svoju kuždravu kosu i pošto je pored sve svoje romantične duše ipak bio sin jednog "nadaleko cenjenog i poštovanog trgovca" progovori tihim stidljivim glasićem:- - Fornond, hoćeš mi pomoći da se obučem ... Ostavićemo ih sada zajedno da se u miru dogovore i spreme, jer Fornond je ipak voleo svog mladog gospodara( a to je nešto veoma retko). Pokušaće stari sluga da ga odgovori od bežanja, i da mu staračkim rukama sklopljenih u znak molitve omekša mlado i uzavrelo srce.Rećiće mu da treba da se preda, da se stavi na milost i nemilost društva koje kad bude čulo njegove strašne muke koje je preživljavao kao dete, zasigurno će se smilovati i mesto kazne( koja je veoma logična ako ubijete nekog) da će mu čak još i pomoći da zaboravi ta strašna nedela njegovog oca. Možda će čak naborano lice sluge i koju suzu pustiti. Uveravaće ga Fornond onako uplakan i na kolenima, da on sam, iako star i skoro pretrnuo ima nekoliko poznanika u čak "najvišim i najpriznatijim krugovima vlasti", da će čak i svoj stari otrcani život položiti pred njegove noge, i da naposletku on, Mladić malo podrobnije porazmisli o svojoj sopstvenoj savesti. Kako trenutci ćutanja Mladićevog budu odmicali Fornind će se čak toliko potresti da će možda početi da viče, možda čak i da preti.- Ja ću, ja ću ako odete, ako dozvolite, ako ...I tad će se slomiti u jecanju... Sve će to biti uzaludno.Ne zbog gluposti pomilovanja i zbog neverovatnoće da jedan matori sluga poznaje sudije i tužioce, ne to nikako. Te laži mu se čak i mogu oprostiti jer su izrečene iz ljubavi, već zbog vrele i sad od dvostrukog stida pomućene glave Mladićeve. Njegova krv vapi za prostranstvom, sigurno će on odgovoriti.
|
