| |
|
|
Autor Đorđe Petrović
|
|
Monday, 28 May 2007 |
|
Strana 6 of 17 grmelo i sevalo iz celog neba, kršeći svoje blede i nežne šake, Mladić je zaplakao slugi na ramenu.Pričao mu je o majci. To je uvek potresna tema. Elem, Versilov je uživao da muči svog jedinca, kao da svakim svojim prekim pogledom, svakom svojom nečovečnom rečju pokušava da od njega dobije nekakvu varnicu, nekakav gest nezadovoljstva. I naravno, Versilov je imao dobrog razloga za to.Želeo je da Mladića najuri.Zašto?Može se reći ... Možda je ipak bolje da vam ovo malo podrobnije objasnim ... Na primer, kao što se jednog dana desilo, usledilo je pitanje od gospodina Versilov našem putniku, tj. njegovom sinu, dok je supa još uvek stajala na stolu. Naprasno i izazivajuće u njegovom izoštrenom umu sevnula je jedna zaboravljena misao.- Zašto ti još uvek nisi pronašao mladu za sebe? upita gosp. Versilov izdigavši obrvu iznad monokla na desnom oku.Mladić je smerno gledao u svoj tanjir čekajući sledeće jelo.Tih i povučen, nije se nikad usuđivao da pogleda u svog rođenog oca, osim kada bi mu se ovaj obratio.Majku, na žalost njegovu, a na radost Versilovu, više nije imao zato se toliko i jadao starom slugi.Mladić se prvo začudi, ali ubrzo se setivši da njegov otac „ nadaleko poštovan i cenjen trgovac“ nije voleo da čeka, požurio je sa odgovorom, i na postavljeno pitanje odgovorio je pitanjem.- Molim oče? - Mladu? Ne znam, ne razumem... - Oče, molim Vas ... Kako? Versilov, koji je u to vreme jeo svoj drugi tanjir supe, jer smatrao je da tečnost nikad nije na odmet,(pogotovo tople tečnosti) zastade, sa do vrha punom srebrnom kašikom u vazduhu. Lice mu izgubi boju, i on kao da se prenuo iz razmišljnja upita iznervirano.- Ne razumeš? A je li? - povisi Versilov svoj iovako pištav glas.Baš tada je slušavka ušla sa namerom da iznese supu, ali videći namršteno lice gospodarevo brzo se povukla. Mladić je zaćutao ubeđen da je bolje tako.Versilov spusti kašiku u tanjir i odmeri mladića jednim dugim i pronicljivim pogledom.- Pa ti si još pašče, zar ne? Pa ti ni žensko ne znaš šta je! - odbrusi on. Tada se na njemu primeti promena kao da se oblaci skupiše u uglu njegovih zenica, i kao svetlo plave munje, poiskakaše žile kucavice na njegovom čelu.Mrštio je svoje čupave obrve, mrštio je tako dugo i sigurno da bi čovek pomislio da će to mrštenje do veka trajati, i da će monokl na njegovom desnom oku zasigurno pući.Stalo je vreme, posustalo je pred tim tako odlučnim mrštenjem.Zavibriraše molekuli u vazduhu kao da će se svet raspolutiti na četvrtine dok je Versilov otvarao usta.
|
|
|
|
|
|
|
