|
Autor Đorđe Petrović
|
|
Monday, 28 May 2007 |
|
Strana 17 of 17 nešto te sa leve strane tresne po njušci. Zalepi ti se na lice i koliko god otresao glavom u neverici, nikako i ničim ne možeš poreći njenu surovu i jednostavnu tačnost.Istina. To je, moj prijatelju, već komplikovan pojam. Na vašu i moju sreću, ipak dočuo sam iz pouzdanih izvora da Dolgoruki, tojest knez Dolgoruki, u svojim putešestvijima neće dogurati dalje od gradića Vajnmar, a to je tek ne duže od sedmice hoda od njegovog rodnog mesta. Stoga staloženo, nemojte se mrštiti. Kažu susrešće se sa nekoliko čudnovatih pojava, proceniće par nastranih karaktera i upoznaće jednu isključivo nestrpljivu osobu. Razlog zbog kojeg vas unapred obaveštavam o ovim događajima cenjeni čitaoče je taj, da je čak i meni postalo zamorno slušati trabunjanja spomenutog kneza i njegova slinava prenemaganja. Žao mi je ostavljenog sluge, tako nesrećno prepuštenog samom sebi, i svo to divno uhh...basnoslovno bogato imanje u njegovim malim staračkim rukama. Kako li će se samo snaći? Osim ako ne ubzam ovaj proces izlagajna, i ne stignem na vreme da proverim tog jadnog slugu Fornonda, smatram iskreno i duboko sam uveren, da će od mene ostati samo jedan veliki znak pitanja koji niko neće moći da odgonetne. Toliko o mojoj nevolji.Nadam se samo da barem kad mladi izgnanik stigne u Vajnmar, neće biti većih problema da ga utrapim nekoj drugoj "strpljivoj budali" i da sa prvim znakom neke gušće magle pobegnem u noć.Do tada ... mileće minuti... Do sada se valjda već obukao, i kako red nalaže tri puta izljubio sa slugom.Jeste, evo baš sad jednom, druuggii put i ...... i da, konačno i treći. Ih, pa čak mu je i ruku stegao i dečački potapšao po ramenu. EH RADOSTI.Imaće Fornond uistinu za čim da plače ovih zimskih noći.Spremni smo, spakovani i možemo da krenemo. Dakle ... Jednom davno jedan vanredno valjan putnik kročio je na put.
|
