Tragovi prokletnika u vetru iza mene

Crne uskovitlane senke zaborava

Ogrnut sramom i dalje hodam kroz noć

Ne znajući ni kuda, ni zašto, ni kada

Hiljadu nepoznatih lica i ožilljaka

Na svome putu upoznao i ugledao

Njihove priče o bolu, krvi i znoju

Saslušao i bez reči samo otišao

I kada me je neko od njih upitao

Kakva je to duša u meni što hoda

Osmeh iz ponora probudio se

"Ne znaš ti ime mojega bola"

Tragovi prokletnika u vetru iza mene

Uspomene zla ispod posivelog kaputa

Skidam tu dosadnu prašinu sa sebe

Dug je put do tog novog jutra

Nenad Šakota