Bio je to lep dan na ledu. Sunce se zlatilo ispod oblaka i presijavalo u svakoj pahuljici svežeg snega. Pramenovi prtine ličili su na šal koji se ovio oko ledničke glavice. Kroz sneg se videla plavičasta ledena ploča. Svaki delić panorame kao da je plesao, dok je Kajra osmatrala horizont. Pred njenim očima ukazivale su se lepote. Tamo je oluja otkrila komad stene, sive, prošarane crnim tragovima. Kamen je bio tako prijateljski drugačiji od snežnog belila. Ovde se pukotina topila, a snežni prsti su pravili zelenkaste kornete u permafrostu. Kajrin nos je osećao promenu temperature. Uprkos sunčevom sjaju, bilo je vreme smrzavanja. Povetarac je uskovitlao snežnu prašinu. Izgledalo je kao da se sa zemlje diže kristalna izmaglica. Kajra je dobro znala da to nije sneg. To je bila dijamantska prašina. Čak su se i Kajrine suze pretvarale u flekice ledenog praha.

Okrenula se ka devojkama. Obratila se Maji, koja je stajala ukočena kao Ledeni trol. "Predajem ti je, poduči je. Čuvaj je, za petama su joj. Ne zaboravi da si ti sada njena, kao što je ona tvoja." Obratila se Oren. Buckasta princeza je drhtala. Njene prozirnoplave oči su bile pune suza. Kajra se primakla da poljubi nežne obraze uplašene devojčice. "Moram da krenem. Stupaš u slobodu koju si toliko priželjkivala. Možda neće sve biti onako kako si zamišljala, ali od sada je sve na tebi. Samoća, to je prvi simptom slobode. Čuvaj Maju, ona je veoma duboko povređena i teško bolesna." Oren se bojažljivo okrenula da osmotri ledenu ženu. Maja je izgledala tako moćno, njen stav je odavao unutrašnju snagu za kojom je Oren čeznula.

Maja je prepoznala pronicljivost u tim plavim očima, znala je da će devojčica postati dobar Tragač. Ako preživi, to jest. "Devojko, kreni polako iza mene. Posmatraj šta radim. Ja živim po zakonu Leda. I ti moraš naučti taj zakon, ako želiš da živiš. Led je sloboda. Od sebe samog ako postaneš jedno sa njim. Od svih ljudi, ako ga zavoliš. Od ovog sveta, ako ga ne poštuješ." Oren je klimnula glavom, a u duši se opraštala od majke, od oca, od brata, od stare nane. Dva ledena pešaka, učitelj i učenik, krenuše na put.

Sunce se kotrljalo preko neba. Dijamantska prašina se spustila na mekani celac. Stena je dobila kapicu od snega. Plavičaste cakline postale su smaragdnozelene pločice prošarane munjama srebrnog belila. Zečić je izašao iz pukotine i omirisao vazduh. Mirisao je na ljubav.