| Kalem |
| Autor Marko Koen | |
| Tuesday, 12 June 2007 | |
|
pokulja ljubavno rastinje na zidu se prospe kaleidoskop klice mesožderke zaseju prozore uzmem tvoje ruke i pojedem ti sve prste presadim svoje kukavice na tvoje puteve sjajne i na ćutanju se izlije ruža pustim mesnate štuke da izgrizu debeli mrak i očiste vetrobrane obesne raspomamim mirisna groblja i ukradem im jednu zemljinu ćud izgubim se u tvojim lastama ti me nadješ kako u rukavcima skupljam zrnevlje letnje kiše ne ljutim se, to u meni grohot ptica i astralni žrvnji davna podzemlja čikaju uberem lukavo iz tvog oka pogled ka krajevima plavog gde žurno prelaze šumske vile umesim oblake od plazme i praha kiše na tebe uzjogunim tople žrtvujem jednu mladu tišinu ostrvo jedno zatrujem vetrom u čaj razlijem jednu kvazarnu maglu jednu smrt poželim kako ne shvataš krijem te od svih, mila pretvaram te u beg u trk u let u smole u krošnje u kore u naličja u drukčija da te pokislu ne nadjem nikada |
| < Prethodno | Sledeće > |
|---|
