Tamnice

Neke krupne ptice

zavukle su se u špilju,

rodile su se u meni

i zaklepetale krilima.

U malom prostoru

tolike ptice

panično mašu krilima,

habaju zidove,

sudaraju se,

ranjavaju.

U tami

kupe paučine

s niskog stropa,

one im se mrse

u krila

pa leti perje

i kapi krvi

i udarci su tupi

i neodređeno bolni.

Ljudi prolaze pored mene

i ne primećuju ništa

sem malo paučine

u kosi,

i mesečine

u uglovima očiju.

Otužan osećaj nemoći

leprša oko mene

slobodan

i nevidljiv.