Pa dobro, sam si tražio, rekoh sam sebi i iz džepa vadim mali, sićušan, moglo bi se reći minijaturan pištolj i okrećem cev ka Gregoru.

- Oooo, progovara, ali mu lice ipak odaje sitno iznenađenje.
U tome ću likovati kasnije.

- Pa braco, izgleda da ipak imaš malo pameti.

Imam, naravno da imam.
Ali sada se u mojim rukama nalazi njegova sudbina i to svemu večeras daje tako sladak ukus. Čak bih se mogao udaviti u njemu.
Toliko sladak.
Igram se sa mišlju da ga nateram da učini nešto, nešto što sam oduvek priželjkivao.
Da igra na moj zahtev.
Ali nema veze, dovoljno je ...
- Skini jaknu, skoro radosno progovaram.
- Molim?
- Kažem, skini jaknu i ne seri više.
Od sada tvoje je samo da ćutiš.

Ustaje lagano, naglašavajući svaki svoj pokret, jer svestan je svoje velinčanstvenosti.
Svestan je svog ogromnog, moćnog tela i snage koja počiva u njemu.
Za tren mi zadrhti ruka i sulude misli mi proleću kroz glavu.
- Mogao mi jednostavno da se baci na mene i uguši me svojim telom
ili tako već nekako ...