Mimoilazim se sa istinom, ona mi poručuje da ćemo se videti.

Možda mi se još više dopadne, a možda ću se i ja njoj svideti.

Možda prestane da me izbegava kao što je to radila do sada.

Možda počenamo češće da se viđamo, mada... 

Do sada smo bili u istom redu, par mesta jedno od drugog,

I jesam bio iza nje, manji slabiji, ružniji i ubog.

Gledao sam joj u leđa, dok me osećaj krivice boleo

Iako joj nikada nisam video lice, ja sam nju ipak zavoleo. 

Danas sam je prepoznao po hodu, i kao da me je znala.

Pomislih u jednom trenutku kako je i umalo stala,

Da mi objasni da se pred istinom ne treba stideti,

Ali se samo mimoiđosmo i ona mi poruči da ćemo se videti. 

Istino, moja si.

Istina. Moja si.