Bilo je leto i bio je raspust. Dan je bio svež i osunčan. Bio sam sam u kući. Iz fioka i ispod kreveta, izvadio sam sve svoje devojke. Uzeo sam jaku crnu plastičnu kesu, kao za đubre i u nju sam natrpao sve. Tu je bilo najviše zagrebačkih "Startova", ali i beogradske "Erotike", poneka "Duga" i desetak debelih "Plejboja" iz sedamdesetih i osamdesetih. To su bile moje devojke, još od kad sam bio veoma mali i krio se od dadilje da bih naskakao na postere golih žena razastrtih po podu Male sobe.

Najlepše devojke sam čuvao u posebnoj kesi koja je stajala u fioci radnog stola. Ostale devojke sam držao ispod kreveta, a one očerupane i makazicama unakažene magazine sam, zajedno sa ružnim devojkama, držao u kotlarnici. Sada sam ih sve potrpao u džak i izašao u letenje jutro. U rancu je bio alat, trake selotejpa, makaze i debeli, teški, ruski bibliotekarski registar iz pedeset i neke.

Otišao sam na Zeleni Venac i prišao prodavcu starih novina. To je bio jedan podbuli, odvratni čovek okružen tornjevima od novinske hartije. Izgledao je kao pacov koji brani džinovski komad sira, dok su se ljudi otimali o raskupusanu štampu. Ženice su kupovale vikend romane, starci su tražili enigmatske časopise, intelektualci retke brojeve magazina koje su bili propustili, radnici bilo šta, ponajviše erotiku. Kupovali su one jeftine plastificirane, ulepljene magazine sa foto-pričama, uzbudljive koliko i bubašvabine dlake na stomaku. Kao još niži oblik života, oko staretinara su se muvali dugokosi i besprizorni momci. Stalno su držali ruke u džepovima, slina im se slivala niz lice natečeno od bubuljica. Obletali su oko papirne tvrđave i čas štrpkali njene bedeme, čas se ulagivali prodavcu, čas režali jedni na druge. 

Meni je uvek bilo gadno da priđem, još teže da kažem šta želim, najteže da mu dodam novac i spakujem plen u ranac. Stajao bih satima osmatrajući iz prikrajka. Prolazio bih, kao, nezainteresovan, i tako mnogo puta. Bilo me je sramota da stojim i preturam po papirnatim lepoticama. Znao sam šta mi treba i trudio sam se da osmotrim iz daljine da li staretinar ima baš taj i taj primerak "Starta", ili novi "Plejboj" od pre dve decenije. Kada bih se konačno odlučio da priđem, žurio sam da sve obavim veoma brzo. Ipak, i pored žurbe, kupoprodaja bi uvek tekla ceremonijalno. Pozdrav. Pitanje, koja je cena? Odgovor. Izjava, kupiću toliko. Klimanje glavom ili teški uzdah. Prebrojavanje izabranih primeraka i predaja starinaru. On halapljivo lista i paranoično traži višak, manjak, bilo kakvu prevaru. Predaje mi svežanj i on nestaje u mom rancu. Bacam na njega zgužvane novčanice i već sam nestao.

Moj otac je u podrumu imao izlepljene slike lepotica iz "Starta". Sa tavanice podruma su, kao grozdovi, visile crne kese umotane u braon selotejp za pakovanje. Kada je jedne zime u podrum stigao ugalj, morali smo da se penjemo na merdevine i zahvatamo ga lopaticom u kantu. Tako smo se grejali, a brat i ja smo bili zaduženi da silazimo u podrum. To je bilo strašno iskustvo, puno mraka i ugljene prašine, ali sam ga istovremeno voleo. Ugalj je bio natrpan skoro do tavanice, ali kako smo ga trošili, tako se nivo smanjivao i otkrio postere golih lepotica. Kao arheolog, otkopavao sam ugalj, a predamnom se ukazivala nežna ruka, obnažena noga, grud. Sa vrha tog brda u podrumu, mogao sam da dohvatim grozdove crnih kesa. Bilo ih je na desetine. Jednom prilikom sam rasporio jednu kesu, a unutra su bili složeni "Startovi". Silazak u podrum po ugalj, dobio je za mene erotičnu dimenziju.

Kasnije sam sve te bale "Startova" prodao i bilo mi je žao. Prodao sam ih tom istom staretinaru. Zato sam osećao neku krivicu i pare sam mu davao, kao da otkupljujem svaku od tih devojaka iz ropstva, kao da otkupljujem svoj greh.

Natovaren ogromnom crnom vrećom i rancem u kome je dominirao ruski bibliotekarski registar, prešao sam Brankov most. Sišao sam u park i pronašao hladovinu. Seo sam ispod drveta, delimično zaklonjen žbunjem i otvorio džak. Iz ranca sam izvadio tešku, zelenu, ukoričenu svesku registra i oko njega poređao selotejp i makaze, kao da su hirurški alat. Vadio sam jedan po jedan časopis. Prevrtao sam stranice i tražio. Zanimljive članke sam cepao i slagao na jednu gomilu. Karikature sam pažljivo isecao i slagao na drugu gomilu. Sve slike golih žena sam cepao ili ugrubo opsecao i slagao na treću gomilu. Nije mi bilo važno da li je na slici ružna ili lepa žena. Sve je to bilo lepo. Nisam se ograničavao na erotične duplerice, sekao sam i lepotice iz vesti i reportaža, slike devojaka sa reklama. 

Bilo je neobično tiho, i nije bilo ljudi. Na pola posla, skinuo sam majicu i ostao samo u šorcu. Nastavio sam da obrađujem materijal i uredno slažem. Uvek sam bio aljkav i nestrpljiv, ali sam ovaj posao obavljao predano i marljivo. Kada sam prošao kroz ceo džak časopisa, još jednom sam ih prelistao letimično i vratio u džak. Njega sam bacio u žbunje i prešao na drugi deo zadatka.

Pred sebe sam stavio registar, sa strane alat. Uzimao sam jednu po jednu devojku i procenjivao da li zaslužuje da bude zalepljena u album. Najlepše devojke sam pažljivo isecao sa stranica i lepio u registar. One druge sam slagao u fasciklu. Iz nekog razloga, seksi karikature su me veoma privlačile. Uvek sam se čudio majstorima kao što su Rajzinger i Lasalvi. Rajzinger je zaista bio smešan, a Lasalvi je umeo da nacrta ženske obline, bolje nego Majka priroda! Dok sam obavio audiciju i sačuvao najlepše žene, moj penis je bio klizav kao vidra. Letnje jutro se zagrejalo i postalo letnji dan, a ljudi i dalje nije bilo, osim jednog dedice koji se šetao parkom. Sunčao se i obilazio u širokom luku, pogledavajući ka meni. Slutio je da se tu odvija nešto bludno i pokušavao je da dokuči šta. Kada se približio na domet bačenog kamena, ustao sam, kao primat koji brani svoju teritoriju. Izgledao sam baš kao naši preci, jer nisam mogao da se potpuno ispravim. Noge su mi bile utrnule, a erekcija nabujala od uzbuđenja. Nije me ložio goluždravi deda, već je adrenalin potencijalno opasne situacije nadogradio izgled mog penisa koji je satima zurio u obnažene lepotice. 

Kada se deda povukao, ja sam izdrkao, okrećući teške stranice zelenog registra. Svršetak je došao neočekivano, snažno kao udarac u stomak i slasno, kao rastopljeni sladoled u vrelo letnje popodne. Bio sam zapanjen. Nisam očekivao tako silovit i kratkotrajan užitak. Nije bilo one uobičajene gradnje orgazma i one slatke nesvestice koju sam voleo. Uplašio sam se da seks neće biti mnogo zabavniji. Bio sam u pravu. Ali nisam mogao da otkrijem šta je problem. Da li sam izgubio drhtaj srca? Nisam više mogao da pratim svoje impulse od potrebe za lepotom koji su se petljali sa potrebom za seksom, koji su se petljali sa potrebom za ljubavlju. Negde u meni i dalje postoji prekid. Nema više slasti. Tokovi koji se sjure u moj penis, ponekad me zakratko podsete na taj drhtaj, ali u suštini, njega više nema. Kao da sam prelomljen nekim ogledalom, nekim filterom. Oko zrna peska, izrasla je tamna magla i sada u njoj spava aždaja.