Eniaroyah.Com
| Književnost | |||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
|
| Vukodav, Marija Semjonova |
| Autor Nikola Bulj | |
| Wednesday, 04 July 2007 | |
|
Vukodav Marija Semjonova ISBN 86-7436-201-X Laguna Vukodav. Prvi deo fantastične tetralogije o neustrašivom junaku iz roda Sivog psa. Vukodav. Naziv za ogromnog sivog psa koji ubija vukove koji ugrožavaju pleme. Vukodav. Čovek. Lik Vukodava na prvi pogled najviše podseća na Konana. Ogromni razbijač, odrastao u ropstvu, vraća se da osveti svoje pobijeno selo i pleme. Usput je postao prekaljeni borac, stekao ogromnu snagu i veštinu. Međutim, posle prvog poglavlja ulazimo dublje u glavu ovog zaista čudnog junaka. I kako stranice knjige odmiču, moramo se složiti, on mentalno i psihički mnogo više liči na odanog Fica kojeg je maestralno oživela Robin Hobb, nego na primitivnog varvarina na kojeg podseća sve koji ga sreću, uključujući i čitaoca samog. Vukodav kao i Fic, stalno radi za dobro svog vladara, iako ponekad na svoju štetu, stalno je na granici smrti, stalno razmišlja o smrti uopšte i ubistvima koja čini, ali za razliku od njega nije tihi ubica, već čovek sa mačem koji sve napade odvlači na sebe. Pa ipak, obojica su žrtve, obojica na sebi nose najveći teret i nikada neće primiti zahvalnost javno, niti će se znati koliko su zapravo učinili. Obojica se ponose svojim poslom, i ne traže priznanja drugog do zahvalnosti one jedne osobe koju služe. A služe više iz ljubavi i poštovanja, nego iz bilo kog razloga. Takođe, Vukodav unosi jednu novu crtu u epsku fantastiku, a to je prosvećeni ratnik, čovek častan na ljudski način. On nije tamo neki neprirodno hladan paladin bez razloga, niti prost delija sa sekirom žedan krvi i ubijanja, on oseća duboko svaku travku oko sebe, u stalnoj je komunikaciji sa svim Bogovima, uvek se trudi da bude bolji moralno, i priznaje svoje greške. Stalno razmišlja o životu, odnosima u društvu, svetu, između ljudi, bogova, te muškarca i žene, i stalno ukazuje na lagano propadanje sveta i gubitak poštovanja i trpeljivosti koji izgleda drugi ne vide. On uleće u borbe ne štedeći svoj život, za koji jedino brine onda kada je on spas za nekog drugog, nikad zbog sebe samog. Inspiriše robove, inspiriše građane, inspiriše ratnike, inspiriše vojskvođe. Čak i njegovi protivnici moraju da mu odaju poštovanje, a to ga na kraju, možda i više od svega ostalog, čini Čovekom sa velikim č. Vukodav čovek, Vukodav knjiga. U iščekivanju preostalih delova, obavezno štivo za ljubitelje fantastike. NB
|
| < Prethodno | Sledeće > |
|---|
