- Baš tako ...ponovi on ... ali prvo duša ...

- Želim ... Šta da želim? Znanje? Da sve saznam i otkrijem, da sve razgolim i spoznam. DA sve naučim i recitujem. Šta onda? Kad upoznam tajnu života? Šta onda sa njim, sa životom? Da shvatim da ništa ne znam?Da ne znam da sam pre sve znao .. Da se ubijem ? Da kažem svima   ...

- Ljubav? reče on ..i slegnu ramenima...- Ljubav? Šta da želim? To da želim  ... da volim i da me vole ...da dajem i uzimam, da varama i opraštam ... da me mrzi i proklinju.. da me voli bez razloga... Šta ću sa tim ... Šta ću sa ljubavlju ... Kome da je dam? Kome da je uzmem, bez opomene i upozorenja, da je prevarim i vežem, da je zarobim ... i da me zarobe ...da umrem živ ..

- Da, ali ... duša prvo, reče on .. sve to možeš dobiti samo u zamenu za dušu ... Za dušu?

       Tako malo za dušu?Za parče neba .. Ceo jedan svet? I ti si mi kao neki trgovac .. Odahnuo sam razočarano ... 

- Pa dobro,  moram kad si već tu ... da ne ideš praznih ruku, da te drugi ne ismevaju ...

- Jednu kafu, rekoh i zabacih se...On se nasmeja, podiže obrvu i monokl sa njom i otvorivši malu knjigu otkači nešto. Zatim ustade i odgega ležerno do šanka, da mi spremi jednu domaću.

"I šećera".. htedoh mu reći, ali imam samo jednu dušu i on je već je zamakao za šank.Čekajući uzeh malu crnu knjigu i nasumice je otvorih. Listao sam i prevrtao, smejuću se ponekad nekoj reči ili slovu, odajući priznajne izdizanjem obrve kad naiđoh ...Tu ... na sred lista naša imena, naši znaci i datumi rođenja i pored svih otkačeno crvenim ...

Svi ... i Branko i Filip, i File i Gojko, I Bane i Saša ... i ja na kraju ...svi mi koji smo za sebe vikali " VElinčanstveni"... "NEdodirljivi" ... "Odgajeni duhom" ... svi mi i još nebrojeno njih ... napisani krasnopisom i štiklirani ... obeleženi srvenim jarkim slovima ...

                        " JEDNA KAFA za JEDNU DUŠU"

Nasmejah se u sebi i dodah mojim teget švrakopisom, samo pored svog imena.