Kalendar

Prelazim stakleno jezero

koracima potapajući

lokvanje.

Svaki je na svom mestu.

I zvezde su upale

svaka u svoje ležište

tačku na papiru

označenu rupom

prazan hod između

dve izgovorene reči.

Sve blješti

od različitih nebeskih tela

koja su popunjavala

naše praznine.

Sve nam je davno oprošteno,

inače se ne bismo rodili

ne bismo sledili lotose

brali prezrele stihove

mešali ih s malinama

i posle pravili sirupe.

Razvodnivši se pitanjima

stopili smo se s pukotinama.

Iz džepova smo gubili klikere

i slagali ih na dno jezera

bespovratno.

Prelazim na drugu stranu.

Lokvanji će isplivati.

Ja možda neću

nikada.