Da li mogu da se vrate propuštene prilike? Gde one uopšte završavaju? Da li se dodeljuju nekom drugom ili se bacaju na đubrište? Ako i odlaze na bunjište karme, da li je to zajednička deponija ili svako ima svoj kontejner za propuštene prilike?

Nekad se propuštene prilike vrate. Nisu iste kao što su nekad bile, ali su ipak prilike. Reciklirane su, ali ne manje vredne. Neke propuštene prilike su neprocenjive. Ako se vratimo u svoju prošlost, možemo da ih prepoznamo. Bol je putokaz do otpada propuštenih prilika. Progutaćemo ponos, zasukati rukave i iskopaćemo ih. Onda će nam one zasijati novim sjajem. Videćemo njihovu pravu vrednost i radovati se što smo ih otrgli od propasti.

Ali ponekad možemo samo da jecamo i držimo ih u naručju, hladne kao mrtvorođenče.