Ušla je u sobu ogrnuta ćebetom koje se šarenilo.

Sela je na kauč i prekrstila noge mahinalno, i ne znajući da je gola.

Podbočila se na koleno boje meda i stavila glavu na ruku. Počela je da plače.

Da jeca i štuca u isto vreme, da lije neprekidno potoke suza.

Nije me ni primećivala, nije ni zastala na tren, samo je prekrstila i drugu nogu.

Kauč se stidljivo nazirao pod njenim oblinama. Ćebe razvratno skliznu sa nje.

Rekla je kroz suze:

- Trudna sam … znaš li? …

- Znam, odgovorio sam i gurnuo je kroz prozor.

                                                                                 Đorđe Petrović