Već bi se smejao neki od davno zaboravljenih heroja, kad bi sada iz utrobe zemlje iskočio da vas slučajno vidi.Da ugleda glinene potomke za koje je svoju vrelu krv istočio. Smejao bi se vašim uvređenim grimasama, vašim pokušajima smeha i radosti.Hhahaha ... da ne pominjem umrtvljene hrabrosti ... Pa prosto bi se prevrnuo od stida. Grebao bi svojim nadmoćnim prstima vrata Hada, samo da ga puste nazad, gde je sećanje pitko. Gde nema ovih zloduha u senci čoveka.  Blagosloveno bilo sočivo moje kad uvide sve vaše upokojene želje.

- Ko vama rukovodi? pitao bi se lutkar, kad bi pored mene seo.

- Ne, ne ja sigurno. Ja vas samo posmatram i povraćam. To je neodoljiva nus-pojava.

Stvarno, evo zastanite za trenutak. Smirite svoj korak i bes, saslušajte me.Ko je vaš pokretač? Ko je dodirnuo prvi točak bezbrojne mašinerije, samo da vas napravi. Da vas milionima ili u trenu tako skladno sazda od nepormočive materije. Da prvljave vode nikad ne naude vašoj duši. Da strvinarska ruka nikad ne povredi vaše srce.Ko?Priroda? Bog? Popokatepetl? Nije ni bitna reč, ali ipak ste tu. Bele i crne puti, raznih nijansi. Razliveni po svetu kao vilina prašina, poslati da šta ... Živite i radite?Da mučite, ubijate i lažete ... Da spavate ... Da volite ...Ko vama rukovodi, pitam vas. Ko vuče konce vaših istovetnih pokreta. Vaših umrtvljenih ljutnji. Zar ne možete bolje? Ne možete jače? Brže? Radosnije?Gde vam je kočnica? Ko vam je pojeo um?

Sejete sa besom, žanjete sa mržnjom. 

Držim svoj teleskop i žalim što su mi obe ruke zauzete dok vas gledam. Žao mi je zbog nemogućnosti da vas gađam, da vam skrenem pažnju na iskrivljenost vaših misli. Koliko čula imate?Šta da imate jedno više? Koliko bi ste se iživljavali nad svojim bratom?Koliko bi ste patnje naneli?Ne znate, ne može se to na prste izbrojati.A šta da imate jedno čulo manje?Koliko bi tek onda vaša jadanja glasna bila? Koliko bi ste milostinje tražili?     Ni to ne znate. Pobili ste sve brojeve. Ostala su vam vaša imena i titule. 

Zašto se i dalje smejete? Cerekate mi se u lice, mislite da znate bolje. Što ste me dirali? Što ste me spuštali, taman kad sam naučio da poštujem izlazak sunca, da udišem zvezde i pijem mesec. Zašto mi kradete mir? Vratite me mom sedamnaestom spratu i mojim pticama. I svom njihovom izmetu. Draža su mi njihova umrljana pera nego svi vaši lekovi.Ne, neću da pijem ... Neću da ozdravim... Odbi!!!  NE ŽELIM LEKOVE !!! ... Hoću da ostanem lud ... da i dalje bolujem, ako je to bolest .. Hoću da lajem na prolaznike jer mi sigurno dobro ne misle. Uješću vas ako mi opet priđete. AAAAAA  !!!!