| Dina i Sirih |
| Autor Đorđe Petrović | |||||
| Tuesday, 28 August 2007 | |||||
Strana 2 of 3 Posmatrajući još koji tren igru nad gradom, nesrećno odmahnu rukom prema dolini i vrati i sede pored Inosa.Mali je i dalje čeprkao po zemlji igrajući se svojoj dečijom maštom, već lagano zaboravljajući sva ta teška pitanja koja su malo čas postavljala njegova nevina usta. U kakvim je dalekim i čarobnim zemljama sad boravila njegova nevina misao, daleko od ovog predstojećeg pokolja i daleko od straha i isčekivanja? Mirev se zabaci na travu i zatvori oči koncetrišući se i sam da barem na tren zaboravi ceo ovaj sumorni svet. Ali koliko god se naprezao, koliko se god napinjao nije više posedovao tu potrebnu bezbrižnost detinjstva. Uporno mu je Dina izlazila pred oči i uporno je kleo u sebi samu njenu mirisnu pojavu i tren kad je celo ovo prokleto pleme dopuzalo do doline. Kleo je i princa ove čudne zemlje i trenutak kada je tako grešan ispao iz majčine utrobe. Pokušavao je da zaboravi nadolazeću sliku koja ga uzbudi, sliku svih glavešina plemena i princa kako se dogovaraju međ sobom, i kako se nakon toliko izrečenih uvreda sa osmehom rukuju nad zapečaćenom sudbinom celog naroda Siriha.- Da li je moguće, pitao se Mirev u sebi, da je ceo taj narod toliko pohlepan na Jakovljevo blago, da će voljno i pri zdravoj pameti sam sebi odseći kožicu, samo da bi se kasnije mogli ženiti sa našim devojkama, i da bi isto tako svoje neudate žene utrapili nama u krevet? - Da li je moguće da su usne jedne Jevrejke toliko vrele da zalude jednog princa velikog grada toliko da on svojevoljno odvede ceo taj grad u propast?- Nisu mi nikako jasne te čudne odluke, kad se same po sebi protive zdravoj i normalnoj pameti. |
|||||
| < Prethodno | Sledeće > |
|---|
