| Dina i Sirih |
| Autor Đorđe Petrović | |||||
| Tuesday, 28 August 2007 | |||||
Strana 1 of 3 A Dina kći Lijina koju ona rodi Jakovu, iziđe da gleda devojke u onom kraju. I naiđe na Siriha, princa tog grada, i dozvoli mu da je obljubi.A Dina i Sirih behu različitih vera. Jakov, kasnije nazvan Izrailj, dozvoli taj brak pod uslovom da se ceo grad Sirih prekrsti u judeizam i to tradicionalnim obrezivanje.Jedino tako se ta dva naroda mogu pomešati. I ceo grad Sirih prista na to, prvenstveno zbog veličine Jakovljevog blaga koji im raspali srca. Dok svi muškarci te noći ležašu u bolovima od obrezivanja, dva Dinina brata uđoše i Sirih i sve ih pogubiše.
- Zar nije greh učiniti zlo čak i neverniku? Mirev uzdahnu i slegnu ramenima.
- Na to pitanje se ne sme odgovoriti. Barem ne neko kao što smo nas dvojica. - Misliš li da će on kad sazna biti srećan zbog svega ovoga? - Ne verujem, odvrati Mirev. - Mislim da će on postavljati ista ova pitanja, ako ne i gora. Meriv je ustao sa trave samo da bi sprečio Inosa da i dalje postavlja pitanja. Za celu tu zbrku on sam je od početka kivio Dinu, tu dragocenu jedinicu, a ne nekog tamo princa, ma šta to značilo. Nervirala su ga sva ta već ponavljana pitanja koja samo čekaju odgovor da bi postala sudbonosna. Nije on kriv što je stariji i što treba za godinu dana da traži ženu među tek rođenim devojčicama. Nije kriv ni taj princ, jer Mirev zna šta ženski pogled ume da uradi nespremnom čoveku. Uostalom, ni njemu samom nisu jasne baš sve te stvari iako je napunio šesnaest i već nosi rog i praćku, a kamo li Inosu koji tek što je saznao za reč žena.Prišao je zbunjen jednom od rasutih žbunova i mahinalno otkinuo prut, ne znajući šta drugo da radi sa svojim dečijim rukama. - Da, dečijim.- pomisli Mirev. - Jer ja sebe nikako ne smatram muškarcem, šta god starci iz plemena govorili.Inos poče da čeprka po zemlji i to ga vrati u sadašnjicu. Možda se i Inos uplašio. Ako je tako, onda je barem sigurno da strah ne priznaje nikakve razlike. Nedaleko od njih, ravno u centru ove divlje prostrane doline nalazi se grad pod nazivom Sirih, u kome sad svi muškarci ječe pod bolovima i ne sluteći šta ih večeras čeka.Poslednji zraci moćnog sunca gasili su predeo pred njima, pružajući im pri tom iluziju nadolazeće i nepobedive tame. Ogroman val mraka lagano je gonio pred sobom sve slabije i slabje svetlo, koje je u poslednjim naponima snage skakutalo po krovovima kuća kao da želi što više domova da obasja pred neminovnu noć. Mirev je hvatao sebe na trenutke kako i sam učestvuje u toj vremenskoj trci, požurujući svim srce bledi snop svetla, i usporavajući svojim strahom nadolazeću zavesu mraka. - Eh, kad bi ih to umiruće svetlo spaslo, odahnu Mirev. Rekao je to sam za sebe, ali požele svim svojim bićem da se ta njegova molitva uzdigne do samih nebesa, čak gore do Gospoda i spreči dvojicu Jakovljevih sinova da večeras izvrše zlodelo. |
|||||
| < Prethodno | Sledeće > |
|---|
