| Noć na brodu |
| Autor Nikola Branković | |||||
| Thursday, 27 September 2007 | |||||
Strana 3 of 3 okeanom. Zvezde su neverovatno sjajne i bezbrojne, rasute do same linije horizonta. Ostajem bez teksta. Telefon i kompjuter su mi ostali zaključani u stanu i osećam se slobodno. Blizak prirodi i tako sitan i nebitan. Oslobođen svih ovozemaljskih briga i problema.Vraćam se da legnem. Melani i Edi su izašli da popuše po cigaretu pre spavanja. Dugo pričamo o svemu i svačemu. O mom doživljaju Amerike, njihovim putovanjima po Tajlandu, Edijevom vremenu provedenom na Aljasci (tu priču bih mogao svaki dan da slušam). Kupio me je tom pričom. Zamišljam sebe u toj netaknutoj prirodi, divljini. Planine, šume, okean, sneg led. Želim zimu! Žudim za odlaskom na sever. U neki ledeni mir i tišinu. Ostajem sam. Podižem pogled ka nebu i gledam u beskraj. Sve se okreće oko mene. Barka se lagano vrti oko sidra i dok gledam u nebo daje mi osećaj da se ceo svet okreće oko mene. Ne osećam ljuljanje broda, ali mi se sve više i više spava. Zatvaram oči i konačno sam zaspao.
© Nikola Branković, 2007 |
|||||
| < Prethodno | Sledeće > |
|---|
