Stižemo na malo pristanište za čamce. Edi otključava kapiju i silazimo iza ograde do čamaca. Čekamo da njegova žena dođe po nas. U daljini se nazire svetlost na vodi i čuje se zujanje motora. Melani prvi put pristaje noću. Prvi put u novom čamcu, sama. Sa njom je i šestomesečni  Majlo. Već živi život na kom bi mu mnogi stogodišnjaci pozavideli. Šteta što toga nije svestan. Spava. Izlazimo iz luke i ulazimo u jedan od zaliva između brojnih ostrvaca.
"Look at the sea weed. Do u see  those tiny glowing fish?"
"No."
Edi usporava i pokazuje mi rukom.
"Right there, in the weed. Can u see them? Tiny green glow."
Melani i ja se naginjemo i gledamo u gotovo crnu vodu. Ni ona ih nikada nije videla. Kratke zelene crtice se pojavljuju i nestaju u travi koja se nezire samo zahvaljujući svetlosti tih neobičnih ribica. Prvo mi na pamet padaju “neonke” koje sam nekada držao u akvarijumu, a potom i hemijski procesi koji omogućavaju morskim stvorenjima da svetle. Čitao sam o tome pre desetak dana, ali ne mogu da se setim imena enzima, proteina i specijalizovanih ćelija. Nije ni bitno. Ubrzavamo sve više i više, a tanke zelene crtice svetlosti postaju sve duže i duže. Voda je potpuno mirna sa lakoćom klizimo po njoj velikom brzinom. Spuštam ruku u vodu da osetim brzinu. Iza mojih prstiju ostaje trag sličan onom iza čamca. Ruka mi je mokra i podseća me da sam već u tuđoj odeći i da treba da ostanem suv.
    Prilazimo brodu. Ustajem i pružam ruku da ublažim udarac čamca o bok prilikom pristajanja, a potom vezujem uže za jedan od metalnih stubića ograde koju smo postavili kada sam zadnji put bio na brodu. Od tada je Edi dosta toga popravio ili napravio iznova i sada barka izgleda dosta pristojnije. Majlo se probudio od ljuljanja čamca prilikom našeg penjanja na barku. Melani odmah ponovo uspavljuje i nosi dole u spavaću sobu. Edi mi pokazuje mesto gde ću spavati. Klupa pored kormila jenešto duža i uža od dvoseda u mojoj dnevnoj sobi, ali jednako udobna. Sasvim dovoljno prostora da spavam. Obično se ne vrtim mnogo kad spavam, kada ležem svestan da nemam mnogo prostora. Iznad glave mi je improvizovana tenda kroz koju vidim zvezdano nebo. Ustajem i odlazim na pramac. Nikada nisam video ovako veliko i zvezdano nebo, nezagađeno gradskim svetlima. Beskrajno je i svuda oko mene se spaja sa