Reče Gospod  : ''Ja sam svetlost svetu

Ko ide zamnom neće hoditi u tami

Nego će imati svetlost života''

Vrištale su ikone na reči ove molitve

Jer njihovi zidovi postali su lomača

A njihovo lice zrak razuma izmedju

Mog glasa i vazduha. Na mestu dedukcije dobra

Vatra je postala suvišna vatri

A kamenje je plakalo zbog neke drugačije zavisti :

''Izvan koprene valova

Živi jedna zemlja bez senki sa neba

Jer već ste proždrali sva gnezda

Zeleći da koža izrodi perje

I zabrani suncu dodire sa tlom

Od prognanih sašio sam otelotvorenje

A ono malo preostale bestelesnosti

Proglasih za himnu radjanja novog života

Jer ako je krik u vatri smrt

Onda je pesma u plazmi

Reinkarnacija vriska sa krilima''

Sunce je uništio plač polomljene zore

Ikone će ponovo krivotvoriti

Biće svedoci novog opela

Bojama čadji i pragom mermera

A u zemlji truleće najbolje 

Bivše telo ponovo palog andjela

Klanjali ste se nekim drugim korenima nad zemljom

Neusidrene, rekama predaka vaših plutaju kosti

Položene kao žrtva hramu u kome vlada somot

To jedino crnilo koje uvek peva

Drugačiju pesmu svireposti

Osim poniznosti

Ništa iza vas nije ostalo.I magnolija

Od vas se skrila u semenu zabranjenog voća

Cvet koji je vuk a obukao je kožu cveta

I jedna biljka od zrna oteta

I jedno vreme skraćeno ukrštanjem goda

I jedan list koji skriva sećanje u magli

Od vode sopstvenoga ploda

Tu divna bestelesnost kamen u uzletu,

Reku nad vazduhom, temelj nad zemljom,

Tu goruću stihiju moje svireposti,

Lepotu otkrovenja ne-noći

Činite kao uzlet pri prepravljanju istorije,

Sami ste sašili Boga od čohe !

Aminujte vašim zalima kad razgrnete dan

Imenujte ih za dobro - samo jer su vaša

Zatvorite ih u hermetičnost - dobićete moje ime

Dodeljeno vašem liku. A u vrtove večnosti

Posadjeno drveće iz vaše aleje

Avangardo, otkrij razloge svoje bolesti

Kumovala si sa jasnoćom

Odbacila si sve one podvige prokletnika

Previše teške da budu lako otkrivene

Pevanjem o gorućem plamenu

U trenu erupcije zbunili smo vreme

U prošlosti tražili smo ljubav

Poterani jedinom izvesnošću u pevanju

Maštali smo o nekim trenutcima iza kraja vremena

Iznenadjenja neizvestnosti nismo se setili

Već smo zvali naše ludilo svrhom

Poistovećivali svrhu sa Bogom

Opijeni stihovima tražili smo

Poslednju ranu stigmatičnosti

Sadašnjost je vešto skrivena tačka

Izmedju stiha početka i kraja vremena

Izlili smo krakove u isti tren

Za neke hramove sada sve počinje

Za neke crkve sada se završava

Vreme je besmrtno mlado,

Iz urne se život neprestano radja!

U budućnosti goruće crkve

Reči bogohuljenja postaće zapovesti

Nove vere. I to sve jer su nam vapaji

Otkrili tajnu neprekidnosti vremena :

''Vreme ne bi ni stalo kad ga ne bi prekinuli

Strahom od sopstvenog ništavila''

Reče Gospod : ''Moja je vera skrivena u vama

A ne u palatama od mermera i zlata''