| Odbačen od sopstvene krvi |
| Autor Nenad Stakić | |
| Saturday, 29 September 2007 | |
|
sedeo sam sa drugom i ispijao vino zagledan u portret na zidu uskoro cu morati kući nazad u moju sivu zgradu setio sam se jednog koncerta kada je mesec sijao jako i magično skakutala si oko mene sa svojim velikim očima punim ljubavi a tvoj je dečko stojao sa ekipom ja nemam šta da izgubim izdan od prijatelja željan smeha ljudskoga prezren od najbližih ljubavi moja sa kratkom crvenom kosom nek doleti flaša i razbije me neće me razbiti jako ko sjaj tvojih srednje-evropskih očiju u tebi je proleće i ljubav ,,duga sjaj,, sve najlepše kako sada da pišem kada te nema lažem ljude da je sve u redu lažem da sam srećan princezo moja moju je sreću odneo neko nedostojan i pohaban od poroka zabij mi dozu tvoje ljubavi da mi vene pozelene i nabujaju daj mi krila vilo moja da odem iz grada nek dušmani crknu od zlobe moje su pesme jer si ti u njima daješ im boju i ton a ja jedino živim zbog njih jer su one u meni a ti si negde duboko u duši mojoj ranjenoj a možda sam trebao da uronim u reku i više ne isplivam a kad te poljubim nek me tvoj momak gadja flašom nek pukne glava ljubavna je magija jaka veštice moja negde u jednoj svesci na kojoj je prava kap nečeg crvenog gde je tvoj dnevnik sve tvoje pesme ,,priče,, lepe ili tužne bacam bombu punu ljubavi na ovaj grad (C) Nenad Stakić
|
| < Prethodno | Sledeće > |
|---|
