Napolju krošnje zuje kao hiljade košnica.

Povijaju se po težinom vetrova.

Prokleta deca pevaju zabranjene pesme.

Vazduh je svež nasuprot lepljivoj noći.

Zora je daleko od ovog sveta.

Žute cigle popločale su stazu,

i mesečina pliva po njoj.

Boja noći igra po dečjim telima

dajući im srebrni odsjaj.

Glasovi istine dosežu visoko

osvajajući svoje mesto u svetu.

Samo je pitanje vremena,

kada ce srebrna deca

postati srebrni ljudi,

a istine vise neće biti.

                                                                                                                 (C) Ana Zlatanović , 2007