Veliki je zadatak pred nama. Moramo se potruditi svim silama da prevaziđemo sve naše mane i lične nedostatke i izdignuti se iznad prosečnosti na koju je osuđena populacija. Posebno moramo zaboraviti na prošlost i okrenuti se budućnosti. Pogledati u bolje sutra, ispunjeno naporima, ali i nagradama. Sve zađevice i svađe treba napustiti i ujediniti se u front koji će se suprotstaviti svim nedaćama koje nas zatiču. Treba dobro razmisliti o tome da posle kiše uvek dođe sunce i da je sve to samo prolazno. Zato se u nedaćama treba nadati boljitku, a u bogatstvu biti skroman i ne izazivati sreću. Ovo posebno želim da naglasim zbog toga što znam da među vama postoje oni koji žele da se iz teskobne situcije izvuku na nepošten način. Kad dobiješ karte, moraš da igraš. Predaja nije opcija, a nova ruka neće skoro doći. Moraš da izdržiš do kraja i platiš punu cenu talona, jer takva je igra života. 

Moramo se zajedničkim snagama odupreti svakoj teškoći. Nijednom čoveku nije lako da gleda u nevolje kada je sam. U zajednici, u timu, uvek postoji mogućnost da se težina podeli, da se breme olakša, da se problem atomizuje. Ako ništa drugo, osećanje da čovek nije sam, već samo po sebi mnogo znači. I zato ostanite u timu.

Vreme je za neke druge stvari. Postoji mogućnost da sada one nisu tu. Ali će kasnije doći. Neka vas ne iznenadi to što će one doći mnogo, mnogo kasnije, ali će sigurno doći. Život nije trka sa preponama na sto metara, život je maratonska trka, dugačka i nepredvidiva. Ko zna šta svakog od nas čeka. To ne može da otkriju ni horoskop, ni zvezde. One su ionako samo pokazatelj tendencija, sklonosti i potencijala, a čovek je kovač svoje sreće. Gvođe se kuje dok je vruće. Nešto u vezi papuča. 

Molim za pažnju. Sada je krajnje vreme da se ozbiljno još jednom pozabavimo tematikama. Sve je vrlo ozbiljno. Veoma je ozbiljno i nije vreme za šalu. Propis je propis i protiv toga se ne može. Nije moguće izigrati zakon. Potpišite ovde.

Možemo valjda da se dogovorimo, pa naši smo. Idi vidi da li to može. Zamoli ih, kupi flašu rakije, stavi deset evra u džep. Časti. Dogovori se, da li je moguće, da se dogovorimo. Nećete valjda.  

Donesite još jednu turu. Nije bitno ko će da plati. Uvek će neko da plati. Onaj ko je najglasniji taj će da plati. Naruči, zar je bitno koliko košta. Ima nas, podeliće se. Daj još svega, platićemo svi zajedno. Sedi i ne jedi, platićeš. Jedi a ne plati, crvenećeš. Još hrane i pića, još evrića.

Volim trgove srednjeevropskih gradova. Veoma su stari i lepo uređeni, a bogatstvo kafića, banaka, restorana i knjižara nekako je utešno. Kad god stanem na trg, bilo gde u Poljskoj ili Češkoj ili čak Nemačkoj, uvek osetim kao da mi Bog poručuje...sve će biti u redu, zar ne vidiš? Ljudi su debeli, veseli i smeju se. Turisti su ljubazni i preplanuli. Ljupke devojke rumene i uslužuju goste. Gazde suču brk i stoje ponosno na vratima u besprekornim keceljama. Knjige su uvek poslednje izdanje. Sve što treba je da kupiš naočare za sunce.