Neko je sinoć zapalio selo

i uneo buktinju u moje telo,

a selo...selo je gorelo

i ona moja kućica od pruća

sada je tudja...

i sva ona izmaštana deca

i reka kraj koje zore smo snili...

i mi smo izmaštani bili.

Noćas je neko zaratio u tom mom selu

oduzeo mi zastavu belu,

da nemam čime mahati

i da se nemam za šta boriti.

Ali dobro, sve što ljudska glupost uništi

moje srce opet lako izgradi,

i u novoj kolibi ja cu naći spas

ali nikad vise neću izmaštati nas.