Plamenovi duše spoznaju svoj kraj. Svaki dan beše početak, ali ne i ovaj. Ovaj će doneti iskustvo o kome svi govore a niko ne čuje iz ‘prve ruke’. Smrt, naravno. Svi znaju za nju. Većina je se plaši. Neki joj prkose. Ali, niko iz živog sveta ne zna  O NJOJ. Sva ona prica o blještavoj svetlosti, tunelu i ostalo je samo deo priče..... Ako neko uopšte odluči da poveruje u takva svedočenja. Smrti, lično, nikada nije bilo jasno o kakvom je tu zapravo tunelu reč, ali nije želela da ulazi u pojedinosti ljudskih ubeđenja. Nije bilo poente. Svakako bi bila nadglasana. Pokušala je jednom da obljasni da je Bog, inače njen najljući rival u dominama, još 1097. (po ljudskom vremenu**) otišao na skijanje. Niko joj naravno nije verovao. Da bi izvukla neživu glavu, usled te indiskretnosti, morala je da povuče neke veze kod Života i Vode, koja je bliska prijateljica sa Prostorom, a koji je, opet, često pio limunadu sa Zemljom, koja je poznavala ser Đavola. Pa, zapravo, ne baš lično poznavala. Bolje je reći da je znala vanbračnog sina žene, čija je tetka pila kafu sa prodavcem cvekle, kod koga je svake druge subote pazarila ujna ser đavolove četvrte komšinice. Ipak, veza je postojala i Smrt je nekako izbegla Lomaču. A čula je da Lomača i nije tako prijatna kao što Vatra priča. Neko bi se možda usudio pa rekao da je čak možda i kučka. Ali ne i Smrt...Ne, ne, nikako...To joj ne priliči. Uglavnom, od tog incidenta, Smrt više i ne pokušava da se meša u ljudska pitanja. Bar ne više od onoga što joj je neophodno da bi svoj posao obavljala profesionalno. 

  ‘Plamenovi duše’... zvuči pristojno, pomisli Smrt. Poezija bi bila ponosna. Smrt je naročito obraćala pažnju na ovaj deo. Jer, ovo će biti zadnje reči koje će smrtnik čuti. To je činila za svakog klijenta. Nije morala, razume se, ali je želela. Najbolje što bi time postigla bila je beskrajna zbunjenost preplašenih duša. Ovaj mali govor, napisan kreonom na toalet papiru u wc-u železničke stanice, je napredak u odnosu na ranije ‘radove’. Pre nego što je završila šestomesečni kurs (što će reći, po neživom vremenu, period koji je potreban dugoprstom makiju da izleže mladunče) kod Proze i Poezije, njeno ‘završno obraćanje’ bi išlo nešto ovako: Gotovo je! Kako god bilo, ovo je svakako napredak. Bar što se kvantiteta tiče. Uzela je još toalet papira i nastavila....  

Ostatak priče o smrti ubrzo ćete saznati. Jer, ja sam Smrt, i ovo je ono u čemu sam najbolja. Život me šalje. Pa.... ne baš. Zapravo, preko njegove kancelarije mi stižu svi pozivi. Moj faks je crko, znate, a električara nema već četiri dana. Vreme misli da bi trebalo da kupim novi. Ali, meni žao da se otarasim ovoga. Lepo sam mu ukrasila slušalicu ljubičastim lakom za nokte, i sve to... za ovaj faks me vežu uspomene, znate. Kada je trebalo odraditi Gandija, na ovaj faks je stiglo obaveštenje. Nije to mala stvar...... Gandi je odličan igrač domina. Ali, znam...znam da će i taj trenutak doći..... moraću da kupim novi faks. Neće biti lako, odmah da vam kažem. Ja i ovaj faks imamo zajedničku istoriju, znate. A i Životu je više dojadilo da mi zapisuje poruke. Mada, ne vidim u čemu je problem. Meni ne bih bilo teško da to činim za njega. Život i nije tako fin kao što priča. U tom trenutku debeli bradonja uđe u wc i reče: ‘’Neko bi se možda usudio pa rekao da je čak možda i kučka.’’ Zaveza, do tada odvezanu pertlu na levoj patici, ustade i ode. Smrt se ponovo vrati pisanju....   I eto, da ste bili ovde čuli biste šta je ovaj ogavni debeli gospodin rekao o Životu.  Ali ja to neću ponavljati. Karma, znate.... došla juče da pozajmi mikser. Njen crko, znate. Prokleti električari. Samo kada ser Đavo ne bi imao toliko posla oko Pape, videli bi oni. 50 jura na sat... pljačka, eto šta je to. Nije da se hvalim, ali sam do sada ‘odradila’ 248.710 električara. Moj doprinos svetu, znate.    Mentalna beleška: Pitaj klijenta da li zna šta jedu magarci. Stvarno bi bilo dobro da imam magare u dvorištu. Ili dvorište dovoljno veliko da u njega stane magare, razmišljala je Smrt sedeći na wc-šolji. Ili, kako bi bilo dobro da nemam dlake na nogama (kako se ispostavilo, problem maljavosti je prisutan u neživom svetu podjednako kao i među živima, tako da ako možda želite da putem samoubistva prevaziđete ovaj problem, nemojte). Ili, da imam plave oči.  Neko je povukao vodu u kabini do, i to prenu Smrt iz razmišljanja. Napravi svoju grimasu za koncentrisanje i nastavi da radi na ‘završnom obraćanju’.....  

Dakle, zaboravite sve što ste čuli o meni, i pripremite se za jedinstveno i, nažalost, neponovljivo iskustvo. Jer ovo je kraj. Život vam je dao otkaz. Ispunili ste svoj potencijal, i sada je vreme da umrete. Ne prizivajte Očajanje, jer ono neće doći. Otišlo je da operiše urastao nokat na palcu. Nezgodne stvarčice ovi nokti. Eto, baš  mi juče Epilepsija priča, kako je slomila nokat dok je skidala kamenac sa lavaboa. Nego, vratimo se istrebljenju. Proces je kratak i relativno bezbolan. Samo se opustite i dišite. Dok možete, bar. Ostatak posla ću ja uraditi. Samo bez Brige i Panike, molim vas. Te dve ‘’neko bi se možda usudio pa rekao da su možda i kučke’’ su mi zamalo upropastile poslednje dve tranzicije. Dakle, dobili ste otkaz i više ne pripadate živom svetu. Tamni oblaci su se navukli preko vašeg postojanja. Debela dama je otpevala svoje. Bacićete kašiku i to je to. Ne trudite se, jer ne postoji ništa što bi mogli da učinite....  

I tako je Smrt pokušavala da dođe do neke smislene rečenice kojom bi zaključila ovo ‘završno obraćanje’. Pisala je sve dok joj nije nestalo toalet-papira. Stavila je papir u džep i izašla iz kabine. Ispitivački je pogledala svoj odraz u ogledalu. Gusta, talasasta, crna kosa padala je sa ramena i dosezala do sredine leđa. Nanela je još jedan sloj crvenog karmina na usne. Uvek treba dobro izgledati, Gandi joj je jednom rekao. Usmerila je svoj prodorni pogled ka odeći sada. Cipele su bile čiste, farmerke takođe. Crni mantil u pristojnom stanju. Sve u svemu, moglo je da prođe. Na izlazu iz železničke stanice stade na trafici da kupi žvake. Prodavac nije imao sitno da joj vrati kusur. Podsećao ju je na zadnjeg električara koji je pokušao da joj popravi faks. Vidimo se večeras, reče Smrt hladnim glasom.