Čudo

U šumi Panjskoga Koža

sretoh Ježinog Ježa

On ima bodlje i nosi pečurke

meni je vrlo lep

Otada uvek ga nosim

u aorti svog srca

Povremeno, ipak ga iščupam

da se ne ušuška previše

Stavim ga tada pred sebe

i kažem:

- Pevaj tablicu množenja!

I udaram gudalom takt

po klaviru i notnom papiru

Posle ga stavim na tronožac

sa raznih strana preskačem

s pažnjom

s oprezom

kao kad se preskače vatra

Zatim sednem pred njega

o pesnice oslonim glavu

Gledam ga

Gleda i on mene

Gledamo se i čudimo se

 (C) Natalija Živković