Sedi pored mene.
Napuni mi dlan
česticama nežnosti
i toplim pogledima.

Pokaži mi igru katarki
i plamenih iskri na pučini
kada plavetnilo zadrhti u podne,
i prstima dodirni
svaku zubatu ranu,
da oblak ne proguta
osmehe kojima te grejem.
A onda pusti
da taj trenutak pretvorim
u iskričavu maglu,
uhvatim je okom i
čuvam samo za tebe,
dok sva mora na svetu ne utihnu.

 

                                                                                                 

                                                                      (C) 16.11.2007. Jelena Ristić