| El Greko |
| Autor Đorđe Petrović | ||||||||
| Tuesday, 20 November 2007 | ||||||||
Strana 5 of 6 - On proguta pljuvačku i lagano sklopi sledeću rečenicu. - Večeras ću zaspati. Večeras ću da legne evo ovde na sto i zaspaću, razumeš. Ja klimnuh izgubljeno. - Zaspaću jer ti si tu. Dlanovi mi se oznojiše. - Kad on bude došao, reče i dade mi sataru koja zasvetli zlokobno, ubi ga. - Ubi ga, saseci ga na komade, razumeš me. Ne ostavljaj ni jedan deo na njegovom kukavnom telu sastavljen, razumeš li? Klimnuh jednom, pa još dvaput. On mi priđe i uhvati me za ruku. - Moraš to da uradiš druže, reče i stavi mi sataru u ruku. - Moraš jer polažem sopstveni život u tvoje ruke. - Moram, ponovih ja kao bez mozga i stegoh držalju satare. - Moram. On se nasmeja. Greko se nasmeja po poslednji put. Udahnu i izdahnu. Lagano obiđe oko stola i razvuče ga lako i ustaljenim pokretom. Pogleda me i nestašno progovori. - Ovaj sto razvlačimo samo za rođendane, kada dođe puno ljudi. Ja klimnuh bez razloga i on se postide. Lako pocrvene ali se na brzinu pribra. Pope se na stolicu, pa na sto. uzdahnu i leže. Ja sedoh. Zaspa. Mrtva tišina. Zazuji sijalica i odjednom poče kapljati slavina. Greko spava. Hrče. Ustadoh da zavrnem slavinu. Začuše se koraci. Lagani. Ravnomerni. Sledih se i podigoh sataru u vis. Vrata zašripaše. - Ne moguće, pomislih. - Ne moguće tako brzo... Koraci i škripa... |
||||||||
| < Prethodno | Sledeće > |
|---|
