Vremenom sve postaje manje važno

moje misli i snovi

i ona crvena haljina u ormanu,

sve gubi sjaj

i te iskre koje su me vodile...

Ne znam zašto sam započela neke stvari

i koje osobe još u srcu nosim,

sve je postalo ravno

kao horizont

a ne tako davno

još sam se radovala prolaznicima

i vešto iz njih čupala osmehe

da li to govori da sam odrasla?

Ne sećam se ko je napisao

onu pesmu koju sam najviše volela

ma, i ona je izgubila draž

sve je ravno

kao horizont.

Ja odrastam.