-         Ubrzo će se sve izokrenuti u jedno. U jedan veliki udisaj......ili još bolje izdah.....nadam se...Linije su govorile. Izobličile su svoje crte i pratile nebesku putanju ptica.Ta mu se misao javi i on je momentalno izbrisa.

-         Ptice su izumrle, oglasi se nanovo......I to je progutao.?

U dnu oka spazi prozirnu senku na zemlji. Jedan ledeni dodir zadiže mu krajeve pramenova i pomilova vrat.Pomisli da su ga stigli.  Neko je poslao vetar i to ga obodri. Hodati.Niz vetrova leđa prosu se oblak prašine i to mu ugasi bilo kakvu pomisao o žeđi. Udahnuo je svetli prah i napunio pluća.Hteo je da se uguši.Nije uspelo.Disao je i disao. Istovremeno gutajući prašinu.Podigao je pogled ka Suncu. Nepomično je visilo.Podigao je ruke ka nebesima puckajući zglobovima pri svakom pokretu.Zahvatio je pamučno tkivo oblaka i kovitlao ga u zamasima.Pravio je vrtlog.Komešao je Nebo i Zemlju.Pustinja jauknu.Stao je.Znak je došao.Sve brže i sve jačim ritmom pleo je čestice vetra i prašine svojim prstima. Kroz telo mu prostruja novi talas snage, puštajući krv da ga zaslepi.Nije bitno, vid mu ionako nije potreban. Bar za sada.Pustinja se izvi u poče nagomilavati svoju snagu protiv njega.Pustinja je kao žena. Prihvatio je prvi talas i pripojio ga svom vihoru.Nije napadao. Nije se pomerao. Sunce pojača svoj odsjaj i on oseti toplotu na licu. Posegnuo je ka Sunčevom srcu kradući mu svaku česticu snage, crpeći večni sjaj. Ono se uzjoguni i poče se povlačiti.

Stajao je. Branio se.