| Belo i crvena |
| Autor Đorđe Petrović | |||||||
| Sunday, 09 December 2007 | |||||||
Strana 4 of 5 Nije cak ni klimao glavom. Slusao je , to je bilo sigurno, ali nije uspevao da uhvati smisao njenih recenica. Krao je trenutke upucene paznje. Imao je jasnu predstavu sta zeli da uradi. Ustao bi i prisao.Sve bi zatreperelo. Lagano podigao ruku i pomilovao joj svileni obraz upijajuci slatku toplinu koze. Pomerio kosu u stranu i tiho, poput jasnog povetarca rekao lakim dahom "Volim te“. Gledati je danima, nedeljama, godinama... Ali ipak nije verovao.Vrpoljio se u delovima svoje duse. Gledao ju je svojim ocima. Svojim delom univerzuma. Ali ipak nije verovao.U jednom kutku cuo je Coveka.Čovek je izašao iz kuće. - Ma neeeeee, to ne moze da se desi. To cak nije ni teoretski moguce.Jadan jesi, i jadan ces zauvek biti. Gledati je danima, nedeljama, godinama... Ljudi i dalje postoje.. .Sneg jos uvek ponekad pada.Kisa je carobna ujutru. Ali i dalje nije verovao. - O boze kako je lepa, cuo je svoj glas.Ali utihnuo je. Izgubio se u mnostvu tonova.Potonuo. I dalje je pricala. - Smejala bi se, cuo je Coveka.U inat bi se smejala. Cigara je gorela u dahu. Vreme je bežalo. Slike su rasle. Svest je podnosila. |
|||||||
| < Prethodno | Sledeće > |
|---|
