| Četiri godišnja doba |
| Autor Aleksandra Pešić | |||||||||
| четвртак, 17 јануар 2008 | |||||||||
|
Četiri godišnja doba
Naše ljubavi setne. Polumrak, tvoja soba, Svetlost kroz spuštene roletne. Skrivanje od celoga sveta, Tiha maženja u tami, Vrelih poljubaca četa, U sreći i u tugi sami… I sada, u ova nova jutra Pitam se gde su nestali ti dani Kad živesmo od danas do sutra, Dok rane zore i sutoni rani Sasvim se tiho uvlačiše unutra… U toplinu i sigurnost sobe tvoje, Kad sam im htela viknuti STANI, Da večno potraje, bude samo moje Sećanje na trenutke za samo nas dvoje, I bolnu ljubav što srce para, Koja je zbrisala sva sećanja stara, A ipak uspela toliko da razočara… I sada kada stigosmo do kraja, I kada bol kipi kroz svaku poru, Ja bolna, puna tuge i očaja Preživljavam noćnu moru… I volim te…sve više i više, Ali to ćutim sve tiše…i tiše…
3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved." |
|||||||||
| < Prethodno | Sledeće > |
|---|
