Ljubiš bez obraza,

Živiš u laži,

Kradeš sreću

I poklanjaš teskobu.

Za sve život kriviš

Što od tebe traži

Voljene ti ljude,

Ko potrošnu robu.

Ti ne znaš da voliš

Nikog osim sebe

I ne znaš da usrećiš

One što te vole.

Kroz život samo lutaš,

Tek nekad te ogrebe

Neka tuđa bol,

Usne što te mole.

Zaslužuješ samo prezir

Onih koji žele

Da u tvoj život

Unesu trunku sreće.

Zato ti sad vraćam

Sve otrovne strele.

Ti, sebična dušo!

Ti, lažljivo smeće!