Osećam se kao buđenje posle košmara...

A kad okrenem jastuk na drugu stranu lica

shvatam da moj košmar tek počinje...

Imala sam te samo u svom svetu...

Svesno preuveličanom i idealnom.

U sudaru sa stvarnošću nikada nema preživelih...

Prava lepota me neizdrživo boli.

U jurišanju na vetrenjače gubim svaki put.

Pitam se samo zašto nikada ne odustajem?...

Ako pružim ruku, neću te dotaći.

Ako te poželim, neću te zaslužiti.

Ako te zaboravim, neću te preboleti.

Nikada nisam verovala u raj,

ali ugledala sam najvećeg anđela.

I sebično ga prisvojila svim srcem...

Osećam se kao kazna posle tuđeg greha.

A kada slane suze započinju lednike

shvatam da svaki ima svog blizanca...

Imala sam te samo kao princa...

Stražario si mi pod kulom svake noći.

Ali od samog sebe nisi me mogao sačuvati...

Prava ljubav nas čini pticama.

Ali nekima od njih nije suđeno da polete.

Njima je obećana besmrtnost i vatra. I ništa.

Ako te pogledam, sve ćeš pročitati.

Ako ti prećutim, sve ćeš razumeti.

Ako te propustim, sve će se srušiti.

Nikada nisam bila savršenstvo,

ali za tebe sam to prvi put poželela.

I zaslužila emotivnu hemofiliju...