Ispljunuo si me

kao gorku košticu

preslatkog voća koje si pojeo.

Pala sam na zemlju

koja mi je pružila utočište.

I taman kada pustih korenje

i nežno je zagrlih,

severni vetar me ščepa

svojim hladnim, tankim rukama

i odvuče me

u nepoznate predele

u kojima još uvek

vapim za zrakom sunca

da mi ugreje vid.