Moje rane ne zarastaju. Ostaje samo tkivo, dekadentno roze boje. Iz mojih ušiju raste žica i teče smola. Nosorog tutnji i sudara se u mojoj glavi. Bol se komeša. Oči me svrbe iznutra. Slika se magli i krivi. Moji zubi se tope i pucaju kao kokice. Tuga mi se spušta u pluća i taloži se. Srce se batrga. Nervi gore i udovi mi se grče. Koža grubi, bora se, a moje noge smrdljaju. Kolena mi cure, osećam kako gubim energiju. Skočni zglobovi otkazuju, izdaju me u pola koraka. Ja trulim. Osećam to već duže vreme. Osipam se čudnim izraslinama i krvavocrvenim mladežima koji bubre. Biću veseo zombi!

(C) Ranko Trifković (GM Ranko)