"Prošle noći u moju sobu je uleteo mesec. Bio je mali kao svetleće jaje i leteo je po sobi. Pokušavala sam da izbegnem da mi se uplete u kosu, ali me je ipak dodirnuo po ruci. Počela je da otiče, stari i deblja se dok nije postala ruka neke druge osobe. Izjurila sam napolje i sela u automobil. Vozila sam preko svih granica brzine. Policajac me je ipak sustigao na kraju i upitao:

'Čemu tolika žurba gospođice? Zar mislite da može tako u našem gradu?'

Ja sam gledala ispred sebe i tiho mu odgovorila: 'Mesec je sinoć bio u moj sobi'

Policajac je zastao, skinuo šapku i prošaputao: 'Znači, htela si samo da pobegneš od sebe, zar ne?'

Ja sam mu samo klimnula glavom"

(C) 2006 Ranko Trifković