Цвијеће (Лудница)

Лудница. Небо тамно

о, све сам ближе и ближе

пала је већ одавно

суза за сузом се ниже

узалуд кораци, трка,

плава се неба вијоре,

у глави, у земљи збрка

ја идем доље и горе.

Нанизан на стакло ланац

ломи све слике од перја

проклети брадати Шпанац

у шуми било је звјерја.

Лудница лептири лете

иако дизел не гори

лудница дијете је дијете

Давид са Христом се бори.

Тренутак, мајка и лице

не моје не и дивљине

нијесу пјевале птице

и јесу пуцале мине

о страшно небо без тона

о тамо што око копаш

протрула наша су звона

орао – јетру, он снопаш

што храна није му риба

нити у одијелу човјек

већ снопље идеја, глиба

све што сам некад и довијек

златне ме жице вуку

у коноп нисам ни смио

дајеш ми, пружам ти руку

јер само један смо дио.

Лудница. Оклопи среће

пали су, звече одавно,

ти моје дијете си треће

најљепше, најмлађе, славно,

у моме срцу термити

што гризу зубе од јуче

питање: Бити ил' бити?

У камен извор што туче.

Лудница. Слике на зиду

и ја и ти и слобода

знам да ме имаш у виду

као тапету свода

твој сам и ничији скупљач

и перја, а и олује

нећу да бризнем у плач

јер нема воде ни струје,

а тамно небо нас воли

и мрачи мрак нас на себи

у теби све јаче боли

отишли када и гдје би?

Лудница. Повраће домар

лудачка кошуља стеже

моји су и крст и тропар

луднице, ту гдје су мреже.