Лице од соли

Небо је пуно крушака

и оне зру.

Падају на тебе

падају на мене

падају на твоје лице од соли

и вену

прождиру саме себе

урличу док падају

падају док воле

а воле само прах

воле само кору једног храста

једне врбе

једну стабљику неког цвијећа

чије име ме подсјећа на твоје сузе

тако се њежно изговара

кроз зубе

преко руба

усана

са страхом

разливеном по жутим трошним зидовима

од пјене.