Pretpostavio sam da me, ovakvog kakav izgledam, neće pustiti ni da priđem ulaznim vratima. Stoga sam se poslužio lukavstvom. Aktivirao sam urođenu sposobnost mog klana – Nevidljivost. Međutim, pošto ješ uvek nisam poznavao sve tajne ove vampirske discipline, ostajao sam nevidljiv samo u čučećem položaju, te sam tako morao da se na sve četiri prikradem kući.
Lako sam izbegao gorilu sa ulaza tako što sam se prošunjao iza kombija i provukao kroz ogradu na drugoj strani dvorišta pošto sam odvalio jednu od dasaka. Prišao sam prozoru i video da je kuća puna ljudi koji su bili naoružani pištoljima i palicama. Ja sam, sa druge strane, imao metalnu štanglu koju sam dobio pri svom susretu sa Džekom, kao i pištolj, ali je njih bilo više.
Odlučio sam da ih udarim iz senke. Obišao sam oko kuće i video prekidač za struju kojim sam isključio napajanje u celoj kući. Iznutra se odmah začula vika, a jedan od ljudi, obučen u beli mantil, je pritrčao prozoru koji se nalazio pored prekidača. Požurio sam do obližnjih sporednih vrata koja sam obio i ušao u kuću.
Efekat Nevidljivosti je do tada već ispario, ali to više nije bilo bitno jer sam uspeo da neopažen uđem unutra. Lik u belom mantilu je verovatno bio hemičar kojeg je Merkurio spominjao, te sam odlučio da mu se odužim za muke koje mi je priredio. Dopuzao sam do njega pazeći da me ne vidi niko iz susedne sobe, skočio mu za vrat i iscedio ga do poslednje kapi krvi.
Ovo je bila prva krv koju sam okusio u svom vampirskom (ne)životu i bila je odlična. Dugo sam pio dok se hemičar koprcao pokušavajući da se oslobodi mog stiska, a onda je njegovo beživotno telo palo na zemlju. Obrisao sam krvava usta krajem njegovog mantila i pljunuo skota koji me je izbečenim staklenim očima posmatrao sa poda.
Zaputio sam se ka prostoriji iz koje sam video da je hemičar izašao. Unutra je, na stolu, stajao Astrolit, koji sam uzeo i izašao iz sobe. U blizini hemičarevog tela sam video ventilacioni otvor koji se nalazio u dnu zida. Otvorio sam ga i uvukao se unutra. Na podu je ležala koverta sa novcem, verovatno Merkurijevim. Strpao sam je u džep ne prebrojavši njen sadržaj.
Moj zadatak je bio obavljen, te sam se istim putem vratio natrag na plažu, a odatle na ulice Santa Monike. Odlučio sam da ostavim pacera čiju sam grešku ispravio da se još malo krčka. Ipak ne bi bilo zabavno da mu odmah skratim muke, zar ne? Umesto toga sam rešio da pokušam da pronađem Eovu devojku Lili.
Posle kraće potrage sam uspeo da dođem do kafe – restorana koji je Lili ranije posećivala. Ušao sam unutra i zatekao prijatan lokal u kome su bile dve mušterije za šankom i jedna sa strane. Za kasom je stajala oniža, sedokosa bakica sa naočarima na nosu. Bio sam malo skeptičan u vezi sa svim ovim jer je trebalo da ja, monstrum, priđem nekom od ovih ljudi i zatražim informacije o nestaloj devojci. Posle kraćeg razmišljanja sam to i uradio. Prišao sam bakici i obratio joj se. Međutim, na moje ne suviše veliko iznenađenje, ona se stropoštala na pod pogođena srčanim udarom koji je, očigledno, izazvala pojava moje malenkosti.
Baba je bila na zemlji, a niko od prisutnih nije obraćao pažnju na to, pa sam odlučio da to ne uradim ni ja. Na pultu iza mrtve kasirke je stajala crna, kožna torbica koju sam pokupio pošto sam preskočio šank, na šta se, takođe, niko nije posebno obazirao. U torbici sam našao tri stvari. Prvo, Lilinu fotografiju koja je prikazivala vitku, riđokosu devojku. Druga stvar su bili ključevi od kola, a treća kauciona menica koja je glasila na ime izvesnog Ralfa Totena. Sledeći korak je svakako bio pronaći njega, pošto je očigledno na neki način bio povezan sa Lilinim nestankom.
Jedini odgovor koji mi se nametao je bila poseta Arturu Kilpatriku čiju sam reklamu video ranije. Ako je neko mogao znati nešto o osobi koju tražim onda je to bio on. Uostalom, on je i izdao menicu na Totenovo ime.
Kilpatrikova firma se nalazila u blizini restorana. Ovog puta sam se pažljivo sklanjao ljudima sa puta da se ne bi ponovio incident sa bakicom.
Ušao sam u Arturov lokal. Gazda je bio unutra, oličen u obliku debele, masne telesine sa ogromnim brkovima, naočarima iz osamdesetih i masnom kosom. Prošao sam mu iza leđa i pročačkao podatke na obližnjem računaru iznad kojeg je bila postavljen tabla sa inspirativnim nazivom koji je označavao svrhu matore krntije -
Zločinpjuter. Ispostavilo se da je Ralf Toten privođen i da mu je zaplenjen crveni automobil marke
Thunderbird, koji je prebačen na obližnji parking.
Odlično, pomislio sam,
Ključevi iz babine torbe su sigurno od tog vozila.Zatim sam se okrenuo ka Arturu i započeo konverzaciju sa njim ne bih li video njegovu reakciju na moj izgled.
Sinko, rekao mi je,
nadam se da se nisi takav rodio. Reci mi, to je sigurno neka nova moda, kao pirsing i tetoviranje, zar ne?Odgovorio sam mu da makar nisam debeo kao svinja, na šta se on grohotom nasmejao pri čemu mu se salo treslo od brade do pupka. Pohvalio je moj smisao za humor i ponudio mi da nađem Karsona, njegovog lovca na ucenjene glave, koji je nedavno nestao. Kilpatrik se inače bavio privođenjem ljudi sa poternice zašta je dobijao novac. Tako je Toten i zaglavio kod njega.
Prihvatio sam posao, a on mi je dao ključeve Karsonovog stana koji se nalazio odmah preko puta Merkurijevog, u istoj zgradi. Artur mi je, naravno, obećao novac po obavljenom poslu, inače ne bih ni razmišljao o tome da radim za njega.
Totenova kolica sam pronašao na parkingu i, kako sam i očekivao, ključ iz torbice je odgovarao. U gepeku sam našao nešto zanimljivo, Lilin dnevnik. Pošto sam za ovo kratko vreme već počinio veće grehe od čitanja tuđeg dnevnika, otvorio sam ga i na brzinu pročitao poslednje unose. Otkrio sam da je Ralf Toten vampir iz Nemačke koji je preneo svoju kletvu na Lili, koja je, međutim, postala
tankokrvni vampir, jer je bila generacijski dosta udaljena od Kaina, prvobitnog vampira.
Tankokrvni imaju
razvodnjenu krv i nisu moćni kao pravi vampiri. Stoga ju je Ralf ostavio, a ona je utehu našla u Eu sa kojim je ponovila istoriju. Pretvorila ga je u sebi istovetnog polu – vampira posle čega su se posvađali i rastali. Pošto nije mogla da odoli zovu koji muči svakog od Prokletih, Lili je otišla u banku krvi, gde ću sigurno naći dodatne informacije o njenom nestanku, budući da se tu poslednji unos završava.
Ušao sam u banku krvi kroz sporedan ulaz i zaputio se na donji sprat. Tamo sam naišao na šalter sa rešetkama iza kojih je stajao riđokosi čovek ludačkog izraza lica. Iz razgovora sa njim sam otkrio da se zove Vandal i da prodaje bolničku krv vampirima kao što sam ja. Zatražio sam mu da me pusti da uđem u banku, ali je on to odbio.
Koga je uopšte briga za njega? - pomislio sam i obio ulazna vrata. Ušao sam u jednu od kancelarija i na kompjuteru iščačkao šifru za pristup rashladnoj komori, koju sam potom našao i otvorio. Komora je zapravo bila ulaz u ono što se ispostavilo da je soba za mučenje. Unutra sam zatekao devojku sa fotografije koja je bila vezana za stolicu dok joj je iz ruke virila igla za transfuziju krvi. Oslobodio sam je shvativši da je Vandal drži u zatočeništvu i prodaje na svom šalteru upravo njenu krv. Lili se tada probudila iz transa i u životinjskom skoku se obrušila na bolničara koji je u tom trenutku ušao u prostoriju. Gledao sam je sa zgražavanjem dok je cedila mladića na podu, zaboravljajući na sebe, koji sam uradio nešto slično malo ranije. Kada je ustala sa njegovog mrtvog tela, potpuno se uklapala u ambijent. Bila je umazana krvlju, kao i zidovi oko nas.
Rekao sam joj da me je E poslao i da je čeka na plaži jer joj je sve oprostio. Ona se obradovala i pojurila napolje zamolivši me prethodno da ne kažem njenom dečku kako je upravo hladnokrvno ubila čoveka. Obavezao sam se da neću, ako budem nagrađen za ćutanje.
Na izlazu iz prostorije me je dočekao Vandal koji se našao vrlo uvređenim jer sam mu oslobodio zamorče. Rekao mi je da očekuje od mene nešto zauzvrat, na šta sam mu odgovorio da nisam trenutno pri parama i da ću mu ih doneti kada budem mogao. Posle toga sam ga napustio.
Vratio sam se na početni sprat zgrade i pronjuškao po kancelarijama. U jednoj sam našao ključ izvesnog doktora Malkolma kojim sam se poslužio da uđemu njegovu kancelariju. Tu sam našao tri bočice morfijuma koje sam strpao u džep. Otvorio sam Malkolmovu poštu (baš sam bezobziran, zar ne?) i saznao da vara svoju ženu sa nekom lutkicom po imenu Pejdž.
Perverzan neki doca, pomislio sam.
Ovo ne može da se završi ovako. Uspeo sam da pronađem dr Malkolma u jednoj od prostorija i iskamčim mu $75 za ćutanje o njegovom neverstvu. Uz negodovanje je pristao da mi novac pošalje na kućnu adresu. Čovek bi pomislio da doktori imaju dobru platu, a ovom mom je i $75 mnogo...
