Eto šta se događa kada napišeš priču u trominutnom transu.
Dobro razmišljanje i zanimljiva pitanja. Evo kako ja to doživljavam. On jeste (ili je bio) nešto od toga što navodiš. On pripada tom svetu, ali sa druge strane ga i prezire. Rekavši smeće nisam mislio bukvalno na smeće (jer mi ne znamo gde se sve to dešava, zar ne - može se primeniti na bilo koji grad i državu) već sam hteo da naglasim da on sebe vidi iznad svega toga jer mu je u neku ruku sve to dosadno, donekle. Zato ih i naziva anoreksičnim mesom, žbunjem umesto frizure i slično, jer je sve isto, ništa se ne menja i njemu je sve to postalo gadno. Ali opet hoće da ih odvuče u krevet, kao i svaka muška šovinistička svinja.
Veruju mu one, kako da mu ne veruju, ne bi ni išle kod njega da to nije tako. On krije svoje pravo lice jer ne želi da drugi saznaju koji je njegov odnos prema svemu tome, a kada bi i znali, ništa od svežeg mesa.
Što kaže Nikola, dala si mi novu perspektivu svega što se događa u priči.
