Knjiga Filipe Pirs (Philippa Pearce) izvorno objavljena 1958. godine, dobitnik je Carnegie medalje (dodeljuje britansko društvo bibliotekara) i drugih brojnih nagrada. U pitanju je maštovit (danas bi to nazvali lakom fantastikom) roman za decu, veoma popularan i voljen u Britaniji, ali i prevođen širom sveta. Napisan je jednostavnim, iako malo zastarelim engleskim jezikom, i sadrži dosta klasičnih izraza koji se danas više ne upotrebljavaju usled evolucije jezika. Ipak, radi se o pitkom i lako razumljivom štivu, namenjenom deci, bez pominjanja vradžbina, magija i ostalih stvari koje bi pojedinim ljudima mogle zasmetati u kontekstu dečje literature.
Priča nas vodi u London, u društvo dečaka Toma koji zbog boginja koje je pokupio njegov brat, biva prinuđen da provede izvesno vreme kod rođaka. Oni žive u udaljenoj i nepoznatoj kući gde nema dece, nema bašte i dvorišta, sa rešetkama na prozoru... Taman kad se Tom oseti kao u najgorem zatvoru, sazna da su ga rođaci lagali jer u dvorištu postoji bašta, sa drvećem, cvećem i nepoznatom devojčicom. Nebično je to što je tamo uvek dan, iako je Tom posećuje samo noću, kada stari sat u holu otkuca trinaest puta...
Kako je knjiga stara, nema potrebe za strahom - nije horor, već zanimljiva dečja avantura koja govori o prijateljstvu, odrastanju, promenama i sličnim stvarima.
